Teorija tragedije

S ovitka:

Postoji jedan problem kojim se evropska misao o književnosti od Antike do danas neprekidno bavi: to je problem tragedije. Od Aristotela i njegove zagonetne definicije da je tragedija podražavanje ozbiljne i završene radnje, koje izazivanjem sažaljenja i straha vrši pročišćavanje tih osećanja, kritičari ne prestaju da se pitaju: šta je tragedija?

Zašto se pitaju? Zato što tragedija nije samo naziv jednog književnog roda, prema čijoj sudbini možemo biti manje ili više ravnodušni. Tragedija je sinonim za veliku dramsku poeziju, a velika dramska poezija je ona koja je, kao u Grčkoj petog veka pre naše ere, ili u Engleskoj, Francuskoj i Španiji šesnaestog i sedamnaestog veka, postavljala najvažnija pitanja o čoveku i vrednostima njegovog života.

Rasprava o tragediji nikada nije prestajala, ali je u devetnaestom veku, u vreme nemačkog romantizma, dobila jedan sasvim novi zamah i polet. Obično se govori kako, posle Rasina, tragedije više nema, ali nam zato ne ne- dostaju rasprave o njenoj prirodi i njenoj suštini. Ova knjiga treba da čitaocu pruži uvid u te rasprave, u to šta naše vreme, vreme bez prave tragedije, možda, ima da o tragediji kaže.

To nisu ni jalove, ni sholastičke rasprave filozofa i kritičara koji bi po svaku cenu želeli da bar posredno vaskrsnu jedan književni rod za koji verujemo da je nestao. Naprotiv. Raspravljajući o tragediji, mi u stvari raspravljamo o najvažnijim istinama našeg života i o tome na koji ih način velika dramska poezija dodiruje. Govoriti o tragediji znači govoriti o osnovnim pitanjima ljudskog postojanja i o osnovnim pitanjima umetnosti.