Revolucije 1848

S korica:

ŽAK GODŠO (Jacques Godechot) jedan je od najznačajnijih živih istoričara francuske revolucije. Rođen je 1907. u Linevilu a školovao se na univerzitetu u Nansiju i pariskoj Sorboni. Svoju pedagošku i naučnu karijeru započeo je u Strazburu i Brestu, da bi nakon svršetka drugog svetskog rata rad nastavio na Filozofskom fakultetu u Tuluzi gde je proveo sledećih plodnih 35 godina. Godine 1938, objavljivanjem svoje doktorske disertacije (Les Commissaires aux armées sous le Directoire) najavio je početak jedne izuzetne naučne karijere. Nakon drugog svetskog rata izlaze jedna za drugom: Histoire de l’Atlantique (1947), Les institutions de la France sous la Révolution et l’Empire (1951), La grande Nation (1956), Les Révolutions 1770-1799 (1963), L’Europe et l’Amerique a l’epoque napoleonienne (1967), Napoléon (1969), Histoire de l’Italie moderne: Le Risorgimento 1770-1870 (1972), i La Révo-lution eméricaine et l’Europe (u saradnji sa Klodom Folenom) (1980). Na formiranje Godšoovog metoda uticala je francuska sociološka istoriografija mada se on nije svrstao u „analiste”. Jedna od odrednica njegove metodologije je i bliskost sa marksističkim istoriografskim metodom.

Istražujući građanske revolucije u drugoj polovini XVII veka u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi, zastupa originalnu tezu o atlantskoj revoluciji” kao i jedinstvenoj celini, koja traje, uz uspone i padove sve do 1848/49. Njegova knjiga Les Révolutions de 1848 (1971), nastala je kao neka vrsta nastavka i zatvaranja kruga bavljenja “atlantskom revolucijom”. Godšo na revoluciju 1848. gleda kao na završnu epizodu kontinuiranog revolucionarnog procesa u zapadnoj i srednjoj Evropi koji traje od 1815. do 1849. U knjizi se velika pažnja posvećuje glavnim političkim, demografskim, socijalnim, ekonomskim i idejnim procesima koji su zahvatili evropski prostor.