Poetika mita

S ovitka:

Još u XVII veku književnost se obilato koristila temama preuzetim iz antičke mitologije. Ta tradicija prekida se u XVIII i XIX veku, ali za uzvrat – devetnaestom veku dugujemo početak ozbiljnog proučavanja mitologije i onoga što naučnici danas nazivaju „mitskim mišljenjem”. U književnosti XX veka naći ćemo ne samo obnovljeno korišćenje temama iz antičke mitologije, već i odnose, situacije i modele koji su karakteristični za mit, i to ne samo antički, odnosno grčki.

Da bi objasnio ovu obnovu interesovanja za mitološko u našem veku, Meletinski u svojoj studiji počinje od samog početka: od analize prirode mita. Posle vrlo podrobnog ispitivanja onog što savremene nauke o čoveku (etnologija, sociologija, psihologija, filozofija) imaju da nam o mitu kažu, on prelazi na analizu osnovnih modela ljudskih situacija koje nalazimo u mitovima i načina na koje razni mitovi shvataju osnovne odrednice čovekovog života.

Najzad, u trećem delu svoje knjige, Meletinski preduzima veoma iscrpnu analizu moderne književnosti koja pokušava da – koristeći se situacijama i modelima odnosa i postupaka koje nalazimo u mitu – deluje na čitaoca isto onako snažno i duboko kao što je mit delovao, tačnije rečeno da čoveku naših dana otkrije nesvodljive elemente njegove sudbine. Šta nam o čoveku govore Ulis i Fineganovo bdenje Džemsa Džojsa, šta Čarobni breg i Josif i njegova braća Tomasa Mana, šta romani Franca Kafke? Gde se oni dodiruju sa velikim istinama o našem životu do kojih je samo mit uspeo da dopre? Jesu li oni mitovi jednog novog vremena? To su neka od pitanja na koje Meletinski u svojoj studiji traži odgovora.