Pirati

• knjiga ima potpis na naslovnoj stranici

S ovitka:

Neobuzdani pustolovi, što su izazovno plavetnilo mora poistovetili sa beskrajnim prostorima neba, odakle će tek, u jednom budućem veku, čoveku možda stići puna, krajnja sloboda? Patološki zločinci, što su u krvi nosili hiljadu i jednu žudnju, nepoznatu i neodgonetnutu, ali koja se najmoćnije stišavala divljanjem bez granica i smrću što je morala imati sva mračna obeležja savršene teatralnosti? Hladnokrvni sakupljači blaga, što su do krajnosti pojednostavili zakon nasilja i pljačke kao vladajućeg društvenog odnosa, predobro znajući da glasan zvek monete stvara najbolji mogući alibi?

Šta su, zapravo, pirati od svega toga? Kakva je priroda nastanka, i opstanka, tog čudnog ljudskog soja tokom stoleća (ili, možda, kroz čitavu povest ljudske rase?); može li se, uopšte, svesti na isključivo jedan, najmanji zajednički sadržatelj? Odgovor bi možda bio jednostavan kad ne bi zbunjivala činjenica da su u različitim vremenima bili slični, i u istom vremenu različiti: po usmerenjima, po ciljevima, po delatnosti, po saznanjima o sebi samima…

Predrasuda, ruku pod ruku sa nedostatkom pravih činjenica, stvorila je od ličnosti pirata mit sa, podjednako, i pozitivnim i negativnim nabojem… Nikad nije bio svetac, ali je u frivolnoj uobrazilji postajao junak; često je bio oličeni demon, ali sa privlačnim oreolom palog anđela… Množina zala, sakupljena u njemu, morala je najzad dovesti u sumnju sebe samu: i tako je krvava drama žrtava bledela pred uzvišenom tragičnošću dželata…