Ideja fenomenologije

S korica:

Ovaj Huserlov spis, sačinjen 1907. a objavljen posthumno, predstavlja prekretnicu u razvitku Huserlovog mišljenja, i to ne samo na putu od Logičkih istraživanja (1900/1901) ka Idejama za čistu fenomenologiju i fenomenološku filozofiju (1913) već i ka čitavom daljem radu, sve do njegovog poznog dela. Tako Huserl ovde formuliše nešto što ostaje nepromenjeno tokom celog njegovog potonjeg vrlo značajnog misaonog razvitka i što definitivno karakteriše njegov položaj u istoriji filozofije ovog stoleća.

Prema vlastitom samosvedočenju, Huserl je zapao u krizu, dovodeći u pitanje svoju egzistenciju kao filozofa, posle neuspeha koji je doživeo kandidujući se za profesora u Getingenu (1906). Posumnjao je u svoj novi filozofski početak koji je nazvao fenomenologijom i već unekoliko izložio u Logičkim istraživanjima, tako da je preduzeo radikalnu reviziju svog gledišta. Iz toga suočavanja sa sopstvenim filozofskim radom, s idejom fenomenologije, proistekao je spis koji se ovde u prevodu objavljuje.