Eseji o fotografiji

• donji rub prvih 10-ak stranica oštećen (vidljivo sa slike)

S korica:

Fotografija je postala jedna od glavnih naprava za doživljavanje nečega, za stvaranje utiska učestvovanja. Jedan reklamni oglas preko cele stranice prikazuje malu grupu ljudi zbijenih jedni uz druge kako gledaju sa fotografije, svi izuzev jednog zapanjeni, uzbuđeni, uznemireni. Onaj sa drugačijim izrazom drži kameru pred okom. On deluje pribrano, gotovo da se osmehuje. Dok su ostali pasivni, očigledno zbunjeni posmatrači, držanje kamere je jednu osobu preobrazilo u nešto aktivno, u voajera. Samo je on zagospodario situacijom. Šta ovi ljudi vide? Ne znamo. A nije ni važno. To je jedan dógađaj, nešto što vredi videti i stoga fotografisati.

Susan Sontag

Susan Sontag u kameri ne vidi “produženo oko” onog koji snima već je kamera – njenim rečima – “idealna produžena ruka svesti”. Fotografija nije rezultat sâmog gledanja već je dokaz o tome šta je sve vredno gledanja. Fotografija je svesni čin izbora slike, potvrda da je pre trenutka snimanja morala postojati formirana svest o rasponu značenja koji se ovim medijem mogu i žele saopštiti.

Neobično je u ovoj knjizi o fotografiji to kako je fotografija kao vizuelni materijal obuhvaćena medijem pisane reči. Fotografija ovde kao da prestaje da postavlja zahtev da bude gledana a čitalac je uvučen u proces čitanja koji mu pruža zadovoljstvo u tekstu poput bilo kojeg drugog žanra esejističke literature.

Ješa Denegri